Иван Иљин ,, ИСТИНСКИ НАЦИОНАЛИЗАМ“

1.Треба научити веровати.Не,,веровати„упркос разуму и без основа,из страха или изгубљености,већ веровати целовито,заједно с разумом,веровати на основу очигледности која се распламсала у личном духовном искуству и која се не може угасити.

2.Таква вера се постиже љубављу,духовном љубављу према савршеном.Веровање и љубав су повезани у једно:у људској души,у дубини личног срца(субјективно)и тамо,горе,у самом духовном предмету(објективно).Ко заволи квалитет,тај ће поверовати у Бога,тај ће поверовати у квалитет и пожелети савршено у земаљским стварима.

Кроз веру и љубав-поима се и осмишљава све остало.Тако је смисао слободе у томе да човек сам заволи,да кроз љубав сам увиди и кроз очигледност се-сам увери;слобода је самостална,самобитна,стваралачка љубав и вера.И савест се покреће снагом вере и љубави.И породица је прво окриље љубави и вере.И отаџбина се љубављу и гради вером.И национализам није ништа друго већ љубав према самобитној духовности свога народа и вера у његове стваралачке богомдане силе.Без љубави и вере није могућна правна свест неопходна држави која штити нацију,и праведној организацији привредне делатности.

3.Ми се морамо научити слободи.Јер слобода није удобност живота,пријатност или ,,растерећење„и ,,олакшање„-већ претешки задатак с којим се изнутра морамо ухватити у коштац.Слобода је бреме које треба подићи и носити,како га не бисмо испустили или сами пали под њим.Треба васпитавати себе за слободу; треба сазрети за њу,дорасти до ње,иначе ће она постати источник саблазни и пропасти.Слобода је неопхдна ономе који верује и ономе који воли,да би вољено волео целовито и веровао искрено.Без слободе нема праве вере и љубави.Али прва манифестација слободе мора бити акт савести.И прво обитавалиште слободе мора бити породица,како би човек у породичној слободи дозрео до слободног патиотизма,слободног национализма и слободне државности.

4.Ми морамо да се научимо акту савести.Он ће нам открити живи пут ка доживљају Бога и ка вери.Он ће нас научити самопрегорној љубави.Он ће нам даровати највећу радост-радост да се буде слободан у добру.

Савест ће нас научити да стварамо здраву,духовну породицу.Она ће нам открити уметност како се воли отаџбина и како јој треба служити.Она ће нас заштити од свих саблазни и изопачености лажно схваћеног национализма.

5.Ми морамо да научимо да поштујемо,волимо и градимо своје породично огњиште-то првобитно,природно гнездо љубави,вере,слободе и савести,ту неопходну и свету ћелију отаџбине и националног живота.

6.Ми морамо да се научимо духовном патриотизму,да се научимо задобијању отаџбине,и да ту умешност пренесемо сваком оном који се саблазнио о своју отаџбину,који се окренуо на страну интернационализма.Ми морамо да схватимо да се људи повезују у заједничку отаџбину снагом вере,љубави,унутарње слободе,савести и породичног духа,снагом духовног стваралаштва у свим његовим облицима;и,увидевши то,ми смо дужни да учврстимо своје свето право да будемо јединствена,духовна велика нација.

7.Истински национализам представља својеврсни завршни ступањ у том успону.И у њему се,као у фокусу,сабирају сви други духовни зраци.Зашто су се данас појавили људи који сумњају у исправност национализма?Зашто они замишљају национализам одвојено од вере,као манифестовање земаљске,изолационистичке охолости;одвојено од љубави као оваплоћење умишљености и грамзивости;одвојено од слободе.као ратоборну тежљу,за поробљавањем свих других народа:одвојено од савести,као систем агресивности,крвождерности,грабежљивости;независно од органског породичног живота,као произвољну и лицемерну измишљотину;независну од патриотизма,као антидуховни и антикултурни принцип…Ко је крив за такве заблуде?Да ли је допуштено ћутати пред појавом такве саблазни?

Не.Родивши се у епохи саблазни,окружени и омамљени саблазнима,ми морамо да тим привременим саблазнима против ставимо вечне основе духовног постојања,које су човеку неопходне у његовом земљаском животу.Те вечне основе формирају јединствену духовну атмосферу,јединствени пут који морамо проосећати и усвојити како бисмо на питање ,,у шта треба да верујемо„могли да одговоримо живом вером:у Бога,у љубав,у слободу,у савест,у породицу,у отаџбину,и у духовне снаге нашег народа,почињући од Бога и враћајући се Њему,тврдећи да су и љубав, и слобода,и савест,и породица,и отаџбина,и нација-само путеви који воде ка његовом поимању и његовом остварењу у човековом земаљском животу.Знамо да се поред ових путева,ка њему воде још и други путеви:и наука,и философија и уметност.Али о тим путевима,и с њима повезаним погрешним тумачењима и саблазнима,треба говорити посебно.

 

Преузето из:Ново Видело, јул/август бр.10  -Београд 2001,стр.44

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *