Тихомир Ђорђевић ,, ЦИГАНИ“

Шта каже Тихомир Ђорђевић (1868-1949), истакнути етнолог, лекар и књижевник (родом из Пирота, дуго службовао у Књажевцу) о Циганима у књизи „Наш народни живот“, Београд, Просвета, 1984.год.:
1. ВЕРА?
Српски Цигани сами о себи кажу: ”у свету има седамдесет и седам и по вера, Цигани су оно пола вере”.Турци имају сличну пословицу..Мушкатировић и Вук Караџић забележили су пословицу „Какве си вере, море?“ питали Циганина а он одговорио „Какве хоћеш, господару“.. Немају сопствене вере коју су понели из отаџбине и којом би се, бар као Јевреји, међу другим народима одликовали.. Циганин не зна за оданост религији, са сваким селом мења религију.. У хришћанским земљама они се крсте а међу мухамеданцима се обрезују. Међу православнима су православни, међу католицима католици, међу протестантима протестанти.
2. КАКО СЕ ОДРЖАВАЈУ?
Цигани су се вековима одржали међу другим народима.. не ослањају се једни на друге, нити се воле, нити се помажу, не одликује их свагда чак ни засебан цигански језик..Многи влашки цигани у Румунији и Србији говоре само цигански.. Бели Цигани у Босни и Србији говоре само српски…У највише случајева су изгубили све етничке одлике, па су опет остали Цигани.. Ја мислим, одмах да кажем, да Цигане издваја од других народа и одржава као засебан народ још једино њихово занимање и услед њега специјалан начин живота..(Међу Србима преко Саве и Дунава је сваки трговац Грк па кад кажу „Наш је Грк Чивутин“ уствари објашњавају дућанџију-трговца).
У Улцињу (а и у Бару), на пример, тамошњи Цигани не знају цигански: говоре арбанашки и врло мало српски… сматрају за увреду кад их ко тако зове. Како знају да нису ни Срби ни Арбанаси, они кажу да су Ковачи.. Мештани их називају Мађупима а њихову циганску малу Махала Мађупве.. Наш народ на многим местима зове Цигане именима која су дошла од њиховог занимања: Коритари, Мечкари, Ковачи, Клинчари…У Црној Гори ковач и Циганин су синоними..У Васојевићима се не би нико примио да буде ковач или калајџија, јер би га и рођени брат назвао Циганином. И у Србији је било срамота дати дете на ковачки занат…
3. ЛЕГЕНДЕ И ПРИЧЕ
Циганске легенде и приче везане су за турске и симболику „црног“ увек.. На пример, објашњења прошења је да су Цигани једном, кад су били гладни, појели своју цркву.. Додатак везан за Србе је: Цигани су саградили своју цркву од камена, а Срби од сира. Погоде се да се размене: Цигани даду цркву а Срби дајући цркву од сира, остану дужни пет пара.. Пошто гладни Цигани поједоше цркву од сира, мало по мало… и сад, због дуга од пет пара, иду од Срба да просе…
У Нишу сам од Турака чуо о циганској прошњи ово казивање: био неки сиромашак, па нагло обогати.. Бог, да би га искушао, пошље Џебраила (Гаврила) у облику Циганина да иде у њега проси.. Но, овај га одбије. Бог га тада прокуне те поново осиромаши… Турци неће Циганина просјака никад да одбију, јер се боје да тај Циганин што проси не буде препрушени Џебраил.
4. ЦИГАНСКИ ДОЛАЗАК?
Цигани су могли доћи међу Србе око половине 14.века.. Није било оскудице међу Србима у занатству тада, али су Цигани радили по мањој цени: за старо одело, за прегршт брашна, за кокош, за шаку вуне.. И данас се тачно прави разлика између циганских ексера, клинаца, гребена и бургија и например уручких гребена…
5. МУЗИКА
На конгресу у Лондону 1891.године прецизирано је (поводом увреженог мишњења о Циганима-свирачима):
1) Цигани своје мелодије певају, ретко свирају а свирају мелодије других народа које ретко певају.
2) код мађарских Цигана мелодија и ритам су мађарског народа а текст на циганском.
3) код влашких, српских и других Цигана исто…
4) постоји нешто специјално циганско и опажа се у мелодијама циганских песама.
5) Цигани циганизирају и кваре оригиналне народне мелодије и у новије доба су искварили праву мађарску музику.
6) Цигани никако не могу бити творци музике ниједног народа.
6. РАЗЛИКЕ У МУЗИЦИ
Разлика између српске музике и циганске: српски народни певачи и свирачи нису наплаћивали свирање на јавним местима (пре доласка Цигана) – музика се сматрала општим народним производом и тековином а они који су јој вешти – производе је кад год је потреба, без икакаве награде..
Инструменти: гусле, дудук, гајде су таман одговарали висинама (српске) музике.. В. Карић је записао „У ћеманета и зурле свирју и у даире и бубањ или гоч ударају махом Цигани. Сељак у нас држи да је свирање у ове инструменте цигански посао”.
7. ПОРЕКЛО ЦИГАНА
Данашњи Цигани Србије пореклом су са три стране: из ТУРСКЕ, РУМУНИЈЕ и МАЂАРСКЕ..
1) Донели су из Турске инструменте и оријенталну музику, али су морали да науче српске јер у српским селима нису могли зарадити са турском музиком, само у варошима где је Турака било…
2) Из Румуније су доносили румунску музику, али јој међу Србима нису остали верни..
3) Из Мађарске су доносили мађарску музику (где се сваки музикант назива Циганином) и инструменте (две виолине, виолон или бас, кларинет и цимбала) а и њих су напустили…
8. МУЗИЧАРИ?
Иако негују (изводе) српску музику, Цигани је не подижу.. На основу свега мислим:
*да српску народну музику нису ни унапредили ни подигли, већ да су је циганизирали и кварили.
*да вишу уметничку музику не разумеју и да је само искварену уносе у широку масу.
*да музичке творевине њихових мајстора немају никаквог значаја.
*да је њихова народна музика била без значаја по српску музику.
9. ВЕРА?
Док је Србија била под Турцима нико није помишљао о томе да Цигани прелазе у православље.. Откако су се (1830) Турци из Србије почели исељавати (1867.године нестаде их), вера мухамеданска међу Циганима остаде само по имену, јер не беше ни џамија ни хоџа по Србији.. Рађаху се и умираху без икакавог обреда.. Мртваце сахрањиваху доста налик на Турке, али без хоџе и молитве..Такву веру неки Цигани називају својом, фараонском (!) вером..
Епископ тимочки Мелентије, издао је поверљиву наредбу 30. јануара 1892.године, да се настоји да се Цигани „безверци“ у тимочкој епархији преводе у православље.. Статистички: за наредне три године покрстило се 1145 мушких Цигана и 1077 женских (2222) а до 190л.године још 87(45+42) душа…
Народ је гунђао и говорио: зар Цигани да уђу у нашу веру? Цигани нису никаква вера! Циганин је проклет да буде Циганин, он не може никад бити што и ми! Да је Бог хтео да и Цигани иду у цркву, он их не би створио Циганима, већ Србима… Баш некако у то време удари у Србији филоксера, те почеше пропадати виногради. Народ је то протумачио као Божје проклетство, што је и Циганима дато причешће.
За време мађарске буне 1848.г., ишли су из Србије противу Мађара и Цигани. Предводио их је харачлија Атанасије Ивановић, полазак им је био из Јагодине. Срби су се причешћивали а Цигани замоле исто. Атанасије је држао да би се тако причешће обесветило, али не могући да одбије – обећа.. Како је био груб и необуздан човек, он их причести мешавином рена и сирћета..Цигани су гутали а очи би им се пуниле суза од љутога рена. Они што чекају питали би причешћене „Љаљом ли гудло?“ (Јеси ли узео слатко?) – „Љаљом и прељаљом“ (Узео и превише!), одговарао је причешћени Циганин и псовао и причешће и ко га је начинио..
Званично, пак, сви Цигани Краљевине Србије припадају само двема верама: мухамеданској и православној. Мухамеданску веру исповедају сви они Цигани који су се с југа преко Турске доселили на земљиште Србије.. Православну исповедају влашки (румунски) Цигани, коју су је имали и пре него што су дошли у Србију…Православној вери припадају још и неки Цигани, који су се из Турске доселили као хришћани, као нпр. Цигани у Трмчишту код Крагујевца,
који не знају откад су хришћани, и неки Цигани, у врањском крају, који се зову Ђорговци..
М. Ђ. Милићевић вели: „Цигани се зову само они Цигани, који су турске вере а који су крштени, мада су соја цигаског, зову се Ђорговци“.. Риста Т. Николић забележио је за Ђорговце у Горњем Требешину, у округу врањском, да причају да им је редак Ђорго дошао давно из унутрашњости Србије као сточар.. Говоре српски, ретко кад цигански, и не знају га добро.. Карактеристично је да неки Цигани хришћанске вере врше понеке ствари којих нема у Срба а подсећају на хришћанске обичаје друге које земље…
Давно досељени Цигани (Гаџикано Рома) – има их у Јагодини, још су многи мухамеданске вере.. Скоро досељени турски цигани (Корано Рома) – има их у Алексинцу, и Бели Цигани имају обичаје сличне турскима, али ипак нису сасвим турски, јер Циганима није било допуштено да се с Турцима изједначују..
10. ОБРЕЗИВАЊЕ (сунет)
Иако им доста Цигана мухамеданске вере, ипак нису сви сунетисани..Само скоро досељени Цигани (Корано Рома) врше сунет детету од 6 година, водећи га у Ниш код берберина..
11. СВАДБЕ (бијав) И САХРАНА
Таир, Циганин из Алексинца, који је до пре пет година био чергар, па се у Алексинцу настанио са фамилијом, оженио је своје дете од ЧЕТИРИ године а узео му жену девојку између 16 и 18 година..
Ваља знати да је у Цигана чергара обичај да са снахом живи свекар..
Кад се Циганин повампири (постане чохано) – постаје касапин, али никад месо не мери на кантару, већ га узме на мали прст и одмах зна колико је. Воли да једе џигерицу..Кад се вампир начне ножем или иглом, одмах се спитијоше (постане од њега пихтија).Вампир може да се уништи кад се раскопа и на њега наспе врела вина..Кад жена роди од циганског вампира, дете је вампир-огли, кад порасте може да види вампира и да га убије..Вампири се тамане или помоћу вампироглија, или тиме што се у суботу иду на вампиров гроб, раскопају га и напуне трњем и запале те изгори, или га избоду оштрим копљем или другим чим од чега се спихтијоше.. Циганска су гробља свуда одвојена и од турских и од српских.. Нико не трпи да се Цигани ма које врсте сахрањује где се други свет сахрањује, јер се сматра да би се тиме гробља оскрнавила…
И влашки (румунски) Цигани верују у вампире, које они зову стригој..
12. ПРАЗНИЦИ?
Нова година или Васуљица (код христијанизованих) под називом Лачо диве (Добар дан) или Амаро лачо диве (наш добар дан)
Ерделезе, турска реч која означава празник обновљења лета. Славе га на дан српског Ђурђевдана (23.април/6.мај).. Француски аутор Паспати наводи и чисто цигански празник каккава, који празнују на исти дан Цигани у Тракији (дело из 1870. о Циганима Турског царства).
Понеки Цигани православно обраћени славе српске славе.. Мухамедански Цигани празнују и Барјам и Рамазан кад им неко каже (записано у Алексинцу), кад не знају – не славе..
13. ВЕРОВАЊА?
Крсте се и скачу, скидају капу кад виде млад месец.. Плаше се свега а највише ветра..
Цигани су некада имали велико и силно царство, цар се звао Фираун, био је строг и врло правичан човек.. Трећега је дана свога оца обесио..Целога би дана грдио људе и псовао Бога а ноћу би се молио Богу да му опрости.. Имао је под собом многе народе па и Чифуте…
Бог помогне Фирауну у рату, растави море да Фираун по сувом пође..Усред пута Фираун рекне „ово је моја сила“ уместо „твоја, Боже“ те Бог врати море да се војска подави… Преживеле Св.Василије спасе уз помоћ гуске.. Цигани су настали од остатка Фираунове војске..
Цигани из Глоговице причају овако: Кад су Јевреји бежали од Фараонаца, Бог растави море и они мирно пређу на другу страну.. Фараонци видевши растављано море, нагну за Јеврејима.. Сви се подаве.. Остане само једна жена… Ђаво је примора да се уда за њега.. Роди она троје мртве деце.. Ђаво им дувао у уста, али не могаше да их оживи… Пожали се Богу а он га саветова да дува стражњицом у мртва дечја уста.. Деца заиста оживе, само што им је душа увек заударала. Од ове деце постали су Цигани који и сад заударају…
Цигани из Косовске Митровице причају овако: Цигански цар Фираун је био врло силан..Дервиш му предсказа судбину: родиће се Муса и преузети царство. Онда Фираун поче убијати мушку новорођенчад. Кад царица роди женско а комшика Српкиња мушко – замене се (на молбу Српкиње, да сачува живот).. Царица је тајно чувала мушко дете у двору, рекавши цару да је дете умрло… Срско дете је у трећој години изгледало као да има двадесет, искраде се у планину – Тамо је чувао овце две године (код пејгамбера?), за награду добио један штап, једну ћерку за жену и сву белу јагњад (јер је овце додирнуо штапом па су родиле белу јагњад). Изазове Фирауна на бој, Фираун изабере да се бију на ону страну Нишаве (?), Српче баци кожу овчију на реку, седе и тако пређе на другу страну.. Фираун замахну на реку, она се одвоји, пође сувим са војском. Насред Нишаве рече: „Међер и Бог ме се боји!“. Река се састави, те се Фираун и војска подавише. Оста само један Циганин коме је било име Василије, од њега насташе сви Цигани..
Др Сима Тројановић забележио (Српски књижевни гласник, јануар 1902.год.,стр.27): Цигани су у свом царству били неправедни према Србима, да боси по трњу ору. Богу додија, те Св. Сава наврати на цигански сабор некакву огромну реку и сви се Цигани подаве, само остане једна хрома баба која није била дошла на сабор. Њу потом салети ђаво и она с њим роди полуђаволско дете, од кога воде порекло сви данашњи Цигани..
Српска пословица је „траје као циганско царство“. Прича се у народу да је првога дана цигански цар пројахао мајку кроз варош, другог је обесио свога оца а трећега су га Цигани збацили..
14. НЕЧИСТОЋА И СМРАД
У нашем народу се држи да сваки некрштен човек смрди. У Горском венцу, кнез Јанко пита кнеза Рогана: „Како смрде ове Потурице: опажаш ли ти штогод, Рогане?“ У Веселиновићевом Хајдук Станку се каже: „Посечеш Турчина, шикне млаз крви из оног бичјег врата и попрска те, па после смрдиш ваздан на Мухамеда“..И Турци кажу: „Циганин је кисела меса (Фараон’н екши ети), зато смрди.“
Многи народи једни другима заударају. Ово није само народно причање, већ и науком утврђен факат. И Цигани Србима смрде. Негде кажу да смрде јер су нечисти, негде да смрде јер су некрштени, па им душа смрди а негде јер им је месо кисело..
Арбанаси завршавају своје приповетке обично каквом жељом. Ја сам забележио да Арбанаси завршавају и са: прича у кучину, несрећа у Цигане..
Цигани немају слезине (?!), зато су брзи и лаки….
15. ЦИГАНИ И ХРИСТ
У Дебру се овако прича: Кад су Циганину поручили ексере да распу Христа, он начини један више, па да би га сакрио, он хтеде да га прогута, али му ексер застаде у грлу. Од тога је у људи постала јабучица..
Минас Тцхераз, (на међународном конгресу 1900.г.): На истоку се прича да су Јевреји поручили у Циганина четири ексера ради распињања Христа и да је пети, који је Христу забоден у срце, причинио толико болова да је Христос проклео Цигане да се скитају и да бедно живе..

Написао: Тихомир Ђорђевић.

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *