ОГЊЕСЛАВ КОСТОВИЋ

Огњеслав Костовић или у Русији Костович Огнеслав (Игнатий) Степанович. По националности Србин. Племићког порекла. Рођен у истој деценији кад и Никола Тесла и Михајло Пупин. Проналазач многих изума. Чамац-риба, подморница која носи осам људи и може да буде под водом 20 часова, ваздушни брод или дирижабл и бензиски мотор за водено хлађење и електрично паљење, арборит (први вештачки, синтетички материјал), летећи чамац или хидроавион, само су нека од изума поред којих стоји његово име. Али је оно, и поред тога, слабо познато у историји српске науке. Ипак он је, без сумње, ударио темеље светском ваздухопловству.

“Човек који је из много разлога заслужио да будуће генерације памте његову необичну судбину и научни подвиг”

Огњеслав Костовић је рођен 1851. године у Аустрији (Визбург). Уз његово име стоји “српски проналазач и научник, капетан руске војске.” Његов деда Јован и отац Стеван били су богати трговци житом из Новог Бечеја. Живео је у Пешти, где је завршио основну школу и гимназију, и посебно се занимао за технику. Касније се одушевио Русијом, где се преселио, а из руско-турског рата је изашао као капетан руске војске и наставио да живи у Петровграду, али неретко је посећивао мајку у Новом Бечеју.

Његова прва идеја о стваралаштву се родила када га је после завршетка школе отац дао на управљање паробродом за вучу шлепова на Дунаву. То је била идеја о чамцу-риби, подморници која може да носи осам људи и може да буде 20 часова испод воде. Са овим пројектом се обратио руском царевићу Александру Александровичу, али без већег успеха.

Први идејни пројекат за диризаблОгњеслав је конструисао ваздушни брод (дирижабл) и за њега израдио бензински мотор на водено хлађење и електрично паљење (1885.). Две деценије пре Цепелина. Изум је био дугачак 60, а пречника 12 метара и имао је чврст основни скелет.

Мотор је био осмоцилиндрични од 80 коњских снага и то у време када је Дајмлеров имао само 1,5 коњску снагу. Ово је основа за развој мотора који данас знамо и можда један од његових најважнијих изума. Пријаву за патент мотора поднео је тек 1888. године а решен је тек четири године касније.

Када је дирижабл био скоро готов, 1888. године, понестало му је новчаних средстава за завршну монтажу. Пожар је оштетио летелицу која је остала у складиштима. Његов захтев Министарству војске Русије да откупе летелицу је био одбијен и тада је пропала и његова нада да ће овај ваздушни брод бити тестиран у ваздуху.

Фердинанд Цепелин ће касније остварити замисли Огњеслава и на више места написати да је Огњеслав проналазач првог ваздушног брода.

Тражећи за изградњу дирижабла нов материјал, Огњеслав је измислио “арборит”, први вештачки, синтетички материјал. Од овог материјала је, у својој радионици у Петровграду, израђивао кофере, чамце, понтонске мостове и остале предмете, како за практичну употребу, тако и делове за своје изуме.

Огњеслав, 1911. године, ствара летећи чамац, хидроавион, први на свету.

Поред ових проналазака, ту су и многобројни други. Усавршио је аеронаутички телеграф-емисиону станицу. Имао је идеју о ваздушном торпеду и о уређају за извлачење потонулих бродова. Неки његови значајнији радови су били везани за војне потребе, па су остали у тајности.

Признање
Огњеслав Костовић Степановић је умро 1916. године у Русији (Петроград). Тада су новине у Петрограду објавиле да је “нестао блистав проналазач и научник, човек који је из много разлога заслужио да будуће генерације памте његову судбину и научни подвиг.

Занимљивости о Огњеславу
Огњеслав и његов брат су били васпитани у православном, а њихове три сестре у католичком духу, јер је њихова мајка била те вероисповести. Отац га је усмеравао да управља бродом и тргује житом и купио му брод који је Огњеслав назвао “Слога”.

Говорио је мађарски, немачки и француски, а одушевљавали су га романи Жила Верна.

Научник Мендељејев је био његов добар пријатељ.

Његова једна кћи се удала за српског официра и након избијања Првог светског рата је, заједно са Надеждом Петровић, постала добровољна болничарка.

Године 1884. предложио је уређај за бомбардовање непријатељске територије помоћу низа малих повезаних балона испод којих су, преко сајли, упућиване бомбе или мине на удаљени циљ. Исте године је направио балог “Хелиос” и њиме више пута летео над Санкт Петербургом, ушавши у историју као први српски балониста.

Преузето са Интернет презентације:http://casopisinterfon.org 13.05.2017.

Огњеслав Костовић, (рус. Костович Огнеслав (Игнатий) Степанович) 1851, Визбург, Аустрија – 1916 Петроград, Русија, српски проналазач и научник, капетан руске војске. По националности Србин, живео прво у Мађарској, а касније се сели у Русију. Био је племићког порекла. Иако рођен у истој деценији као и Никола Тесла и Михајло Пупин није имао среће да му име остане запамћено у историји српске науке и мада је начинио многе изуме остао је на маргинама. Деда Јован и отац Стеван су били трговци житом из Новог Бечеја. Огњеслав је рођен у Аустрији, али је живео и школу похађао у Пешти. По завршетку школовања је управљао паробродом за вучу шлепова на Дунаву. Ту му се родила идеја о чамцу-риби, подморници која носи 8 људи и испод воде може да издржи 20 часова. Са овим пројектом се обраћао руском царевићу Александру Александровичу, али без већег успеха.

Две деценије пре Цепелина који је радио према нацртима Давида Шварца, Огњеслав је конструисао ваздушни брод одн. тзв. дирижабл Русија и израдио за њега бензински мотор на водено хлађење и електрично паљење. Дирижабл је 1888. године био практично готов, али му је за завршну монтажу понестало новчаних средстава. Летелица је остала да лежи у складиштима све док је није након невремена знатно оштетио пожар. Задња нада Костовића да ће његов ваздушни брод бити тестиран у ваздуху пропала је након што је Министарство војске Русије одбило његов захтев да откупе летелицу. У Адмиралском бродоградилишту у Петрограду је правио дирижабл дужине 60 и пречника 12 метара са чврстом конструкцијом, дефинитивно различито од свих познатих летећих балона. Замисли Костовића оствариће касније немачки гроф Фердинанд Цепелин. На више места је написано да је Костовић проналазач првог ваздушног брода. 1879. године тражећи за изградњу дирижабла нов материјал измислио је „арборит” по многима први вештачки, синтетички материјал, неку врсту шпер-плоче. У својој фабрици шпер-плоча у Петрограду, Костовић је израђивао кофере, чамце, понтонске мостове и друге предмете за практичну употребу као и делове за своје изуме.

Године 1911. први на свету створио је летећи чамац, хидроавион. Пројектовао подморницу за осам људи са погоном на мотор од 100 КС са унутрашњим сагоревањем на течно гориво (по некима, први на свету, пре немачког инжењера Отоа). Пријаву за патент мотора поднета је тек 1888. године, а решена четири године касније. Његов мотор је осмоцилиндрични са 80 коњских снага, док је Дајмлер направио са свега једном и по. Костовић се дуго времена одрицао свог права на мотор, јер је настојао да сачува тајну за Русију због чега није пристајао да изнесе детаље свог проналаска.

Међу многобројним проналасцима усавршио је и аеронаутичку телеграф-емисиону станицу. Занимљива је и његова идеја о ваздушном торпеду и уређај за извлачење потонулих бродова. Костовић је остварио право на око стотину изума али су многи остали на папиру, што га је погађало, али је упркос томе одбијао многе примамљиве понуде са Запада. Његови значајнији радови били су везани за војне потребе и као такви остајали у тајности. Зато је сасвим мало његових радова објављено у „Совјетској енциклопедији”.

Славио је сваке године крсну славу – Светог Николу. Поред многих пријатеља био му је редован гост на слави и научник Мендељејев.

Једна његова кћер се удала за српског официра, а кад је избио Први светски рат постала је, заједно са Надеждом Петровић добровољна болничарка. Две кћери Костовића су живеле у Београду. Кад је децембра 1916. у Петрограду умро Огњеслав Костовић новине су објавиле да је „нестао блистав проналазач и научник, човек који је из много разлога заслужио да будуће генерације памте његову необичну судбину и научни подвиг”.

Преузето са Интернет презентације:http://srpskoblago.rs 13.05.2017.

  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *